Ljubav prema tetoviranju se razvila mnogo pre profesionalne karijere. Tetoviranjem se bavim od 2016. godine, a tetoviram se od svoje 17. godine.

Prve znacajne dodire sa umetnoscu videla sam i nasledila od oca. Otac je bio slikar i bavio se tetoviranjem iz hobija. Od malih nogu sam shvatila da je telo prelepo platno i iskaz kreativnosti. Slobodno se moze reci da sam talenat nasledila od oca. Medjutim u tom trenutku ni svesna nisam bila da je zivot vec odabrao da bas ja budem tattoo majstor.

Zelja da ispoljim svoju kreativnost i radim ono sto zelim je prevagnula u odnosu na sve zivotne prepreke. Pocevsi od kontraverze da zene ne mogu biti majstori koji se bave tetoviranjem. Kako je zivot tekao, tetovirajuci slike na svom telu, rasla je i zelja da ja budem ta sa masinom u ruci. Jedno malo srce je napravilo okret u svim nedoumicama, strahovima koje sam imala do tad. Uzela sam masinu u ruke, krenula i uradila. Od tog trenutka krece sve ovo sto se desava danas.

Kako u zivotu nije sve savrseno moram se osvrnuti na jos jednu bitnu stvar kod svog pocetka, kapital. Kapital, odnosno nepostojanje istog. Pocela sam od nule, radila sa strascu, zeljom, voljom to me i odrzalo. Cilj je bio ispred mene, izbegavala sam sve prepreke i bas zato mislim da sam tu gde sam.

Prvih sest meseci je obelezio rad sa “Coil” masinom. Svojom slabasnom rukom sam za kratak period savladala razlicite tipove koze. Dragi ljudi koji su imali poverenje u mene su bez problema dali kozu. Krenulo je klupko da se odmotava neverovatnom brzinom.

Porodica u tom trenutku mi nije dala podrsku, takodje sa malim detetom u isto vreme sve to je uticalo na moj rad. Vremenom, kako sam vise radila, napredovala i naucila da nepogodnosti preokrenem u pogodne uslove, tetoviranje za mene dobija posebnu car. Danas kad se osvrnem na sve što je iza, bude mi drago. Dobijem dodatnu volju i motivaciju, jer znam da sam se izborila da radim nesto sto zelim i volim.

Ne dajte da Vas zivotne okolnosti sprece u misiji, ako zelis nesto uradi to danas, sutra nece biti isto.